Историја римокатоличке цркве Најсветијег тројства у Селенчи

Error message

Deprecated function: The each() function is deprecated. This message will be suppressed on further calls in _menu_load_objects() (line 579 of /home/selencar/public_html/includes/menu.inc).

У Католичкој су цркви верски живот организовале и водиле бискупије преко својих жупанија. Тако је већ у 10. веку основана бискупија у Калочу [Калоцса се данас налази у Мађарској] која је касније спојена са, већ пре тога основаном, бискупијом у Бачу. Од тада се звала Архибискупија калочка и бачка. Архибискупија је била власник више пространих имања у околини града Бача. Пре доласка Турака у ове крајеве верски живот католика одвијао се преко жупанија које су се налазиле у околини манастира. Из тог су времена познате католичке жупаније у Нађ Банчи (Нагy Банцса), у Далу, Фелеђхазу (Фéлегyхáза), као и препозитура Држа (Дерс) и др.

После тужног и тешког пораза словенских војски у бици код Мохача (Мохáцс – данас у Мађарској) Турци су напредовали чак до Будина а затим до Беча, заузели су скоро целу тадашњу Угарску. Становништво је од њих бежало и скривало се, јер су Турци све редом пљачкали, уништавали и палили. У својим су рушилачким походима уништавали и католичке цркве и на тај су начин нестале малопре споменуте жупаније.

Када су касније били принуђени да напусте ове крајеве, фрањевци су довели хрватске католике из Босне који су бежали од Турака. Тако су настала села са хрватским становништвом на територији Калочке архибискупије уз Дунав чак до Баје [данас у Мађарској] и околине Суботице.

рањевци су се населили у поправљеним или новоизграђеним манастирима у већим градовима: Суботица, Баја, Сомбор и Бач. Из ових су места свештеници одлазили у нова насеља да врше богослужења. Пошто архибискупија није имала довољан број дијецезних свештеника, замолила је калуђере, дакле и фрањевце, да ту службу врше и да оснивају нове жупаније. Тако су фрањевци дошли у и Бач (види у књизи: Од Градоврха до Бача, Зборник радова са знанственог скупа, ТЕБИС, Сарајево 1991) У Бачу су обновили стари манастир који је за време Турака служио као муслиманска мешита. (Више о томе у књизи Пашкал Цвекан: Фрањевци у Бачу, Вировитица 1985.)

Већ смо споменули у вези са Уговором о насељавању да су у околину Бача и поред тешкоћа дошли појединци. А када је касније у Уговору под тачком12 био неведен услов да су према штоли - qуо ад Столам - нови насељеници подређени жупанији у Бачу, фрањевци су вршили богослужења и у новом насељу под иманом Бачујфалу.

Када 1. јануара 1776. бригу о католичкој жупанији у Бачу а тиме и о филијали преузели дијецезни свештеници, први је био Штефан Рањич.

Касније, пошто је била саграђена прва црква у новој филијали, богослужења као и остали верски обреди почели су да се врше у њој. О томе сведочи молба споменутог свештеника Штефана Рањича коју је предао Архибискупској канцеларији у Калочи да процесију за дан Тела Божјег води неки други дан а не управо на сам празник.

Како се повећао број католика у селу, тако се све више осећала потреба да се именује стални свештеник - цапелланус лоци. У вези са овим Селенчани су писали молбу архибискупу у Калочи као патрону а затим су направили привремени уговор. Оба ова списа постоје у архиви у Селенчи и у архиви архибискупије у Калочу.

Комисија, која је именована да утврди где у новим селима треба основати самосталне жупаније и именовати свештенике, у извештају из 5. септембра 1784. наводи да у споменутом селу Бачујфалу (Ин антелета Поссессионе Бáцс-Ујфалу), где се наређује да буде именован свештеник (ад qуам Пароцхус интродусендус бенигне праеципитур) постоји већ црква и жупни дом и да овде живи 450 одраслих и 444 малолетних католика, укупно 894 становника. Препис овог списа налази се у архиви католичке цркве у Селенчи. Споменути извештај комисије довео је до одлуке архибискупа да се филијала у Бачујфалу сасвим одвоји од жупаније у Бачу. Тај се дан, када је иманован први свештеник у Бачујфалу, може сматрати даном оснивања католичке цркве у Селенчи.