Историја римокатоличке цркве Најсветијег тројства у Селенчи

У Католичкој су цркви верски живот организовале и водиле бискупије преко својих жупанија. Тако је већ у 10. веку основана бискупија у Калочу [Калоцса се данас налази у Мађарској] која је касније спојена са, већ пре тога основаном, бискупијом у Бачу. Од тада се звала Архибискупија калочка и бачка. Архибискупија је била власник више пространих имања у околини града Бача.

Евангелистичка а. в. црква у Селенчи

Словаци евангелисти аугсбуршке вероисповести живе у Селенчи 250 година. Гледајући очима верника на године које су протекле, морамо бити захвални Богу за сву његову милост, љубав и благослове које су наши преци примили од њега а захваљујући томе и ми сами. У овом је временском периоду у Селенчи је живело 9-10 генерација.

Из урбанонимије Селенче

У лингвистици се, поред термина урбаноним, често користи и појам ојконим. Ојконим је лично име неког географског објекта у насељу [града, општине, села] или његовог дела [кварта, предграђа, улице, трга, парка, тврђаве, осаме, млина, шумаске куће или неког другог значајног објекта [ЕЈ,1993]. Појам урбаноним се, међутим, у ономастичкој терминологији начешће користи када је реч о називима улица и других јавних простора.

Селенча до краја 18. века

Први период у историји села

Континуитет људских насеља на територији данашњег селеначког атара и самог села није могуће са сигурношћу утврдити, иако остаци материјалне културе и до данас сакупљени извори сведоче о цивилизацијама које су постојале и истрајавале, каткад спорадично, али често у континуитету, пративши у главним цртама догађаје на територији Бачке

Селенча у праисторији

Селенча се, као и друга села у Бачкој и целој и Војводини, налази на земљишту богатом са аспекта археологије. Иако до данас на овом подручју није извршена рекогноскација, нити било које друго систематско истраживање, захваљујући случајно пронађеним остацима керамике из бакарног и бронзаног доба, видимо да је Селенча и њена околина имала становнике још у давној прошлости, пре више миленијума.

Антифаштистички отпор становника Селенче у Другом светском рату

Целокупна политичка ситуација у Селенчи за време окупације била је другачија од стања у суседним словачким селима. Специфичност овог села представља припадност њених становника двема конфесијама и привилеговани положај католичког живља у току Другог светског рата. Патриотски расположени Словаци били су застрашени активношћу присутних непријатељских елемената у селу. Упркос томе, и у овој средини почео је да тиња прикривени отпор.

Селенча

Селенча се простире на 291 ха, на ком је саграђено 1224 кућа са 1320 домаћинстава. Селенча је типично словачко село са апсолутном већином словачког живља. Према статистичким подацима из 1991. године етничку структуру становништва Селенче у 93% чине Словаци. У селу се велика пажња посвећује животној средини, која је оплемењена разноврсним дрвећем, како листопадним, зимзеленим, тако и воћкама, које улепшавају све улице.