Из урбанонимије Селенче

У лингвистици се, поред термина урбаноним, често користи и појам ојконим. Ојконим је лично име неког географског објекта у насељу [града, општине, села] или његовог дела [кварта, предграђа, улице, трга, парка, тврђаве, осаме, млина, шумаске куће или неког другог значајног објекта [ЕЈ,1993]. Појам урбаноним се, међутим, у ономастичкој терминологији начешће користи када је реч о називима улица и других јавних простора. Животни век урбанонима је другачији од осталих ономастичких категорија, као што су ороними, хидроними, називи дела атара и сл. Урбаноними се динамичне категорије, које директно зависе од генерацијских, друштвених, културних и других социјалних феномена. Називи улица се често мењају у зависности од друштвене важности објекта [улице, трга, кварта и других јавних простора], на који се односи. С друге стране, урбаноними, пре свега у најновијој историји, настају, мењају се и нестају, пре свега, административним путем. [Мајтан, 1979].

Међу историјске [ишчезле] новосадске урбанониме спада ходоним Улица Јозефа Марчока [улица је нестала изградњом дела града Лиман ИИ] и агроним Трг Јана Колара [данас је то само Масарикова улица, која је некада излазила на овај трг, преко ког су данас изграђене зграде]

Од скоро стотину нових новосадских назива улица [нпр. у делу града Адице, Клиса и др.] из 1997. године ниједно не сигнализира словачку реалију.

У Петровцу, Кисачу, Старој Пазови, Ковачици и другим местима као званични називи улица функционишу и старији називи, често народни. Најчешће су мотивисани по својој усмерености ка одређеном месту [Гробљанска улица, Каналска улица, Новосадски пут, Кулпинска улица и сл. У Петровцу Железничка улица, у Кисачу и Старој Пазови Новосадски пут, Голубински пут у Старој Пазови и сл.] У Старој Пазови се очувао назив улице Селеначки шор. Овај назив, међутим, није мотивисан усмерењем, него је настао на основу порекла становника [досељеници из Селенче] који су основали улицу. У контексту словачких назива улица у Војводини урбанонимски систем у Селенчи је карактеристичан. У данашње време у Селенчи функционишу 33 званична назива улице. У Селенчи већина словачких назива улица има структуру конгруентног атрибута [типа Чајакова улица, укупно двадесет четири назива] а девет назива улица је грађено са неконгруентним атрибутим типа [улица Јанка Чмелика]. У оба случаја назиру се питања, која произилазе из билинвалне словачко-српске језичке ситуације.

Осим тога, за словачке називе улица у Селенчи карактеристично је да су приликом многобројих промена назива улица [1946, 1983] предност добијали краћи облици. Улица Доситеја Обрадовића 1983. добила је назив Доситејеву улица. Још пре тога старији званични назив Улица генерала Милана Растислава Штефањика мења назив у Штефањикова улица. Дужи облик назива се у стандардном језику није користио. Користио се само у писаном контакту, односно у коресподенцији.

У селеначким називима улица после Другог светског рата [из 1946. године] одражава се и шири друштевно-политички дискурс. Године 1946. у Селенчи су, осим ових назива који функционишу као званични, постојали још неки: Ново насеље [данас Бачка улица], Стаљинградска улица [данас улица 51. дивизије], Стаљинова улица [данас Улица Јанка Чмељика], Рузвелтова улица [данас Штурова], Хоџова улица [данас улица 14. ВУСБ].

И пре Другог светског рата, као и између два светска рата у Селенчи је евидентан утицај  званичне регулативе на урбанониме. У старој Југославији, у Краљевини СХС [1918-1940] процес давања назива улицама у Селенчи вршио се у складу са тренутним друштвено-политичким околностима. Нпр. данашна Улица Маршала Тита носила је назив Улица краља Петра. Још израженији утицај друштвено-политичке ситуације на процес давања назива улицама у Селенчи био је у време мађарске окупације [1940-1944]. Нпр. данашња Улица Маршала Тита имала је мађаски назив Хорти Миклош утца, данашња Улица Јанка Чмељика званично се звала Кошут Лајош утца, Штефањикова улица носила је назив Нандор утца и сл.

У све три, управо констатоване, фазе званичне регулативе селеначких урбанонима [у оквиру прве регулације назива улица, у току окупације и после ослобођења] у великој се мери испољава хонорација и персонализам у начину именовања улица. Данас је по овом принципу грађено 25 од укупно 33 назива.

У Селенчи у првој фази урбанизације [долазак Словака у Селенчу] нису постојали називи улица. Првобитна регулација спроведена је уз помоћ бројева кућа. У рукопису евангелистичког свештеника В. Вереса Историја Селенче наводи се: “Улице у Селенчи нису имале званичне називе, него је још у давна времена свака кућа имала свој број. Касније је свака улица добила свој назив а куће нове бројеве, с једне стране непарне а са супротне парне. Улицама су се до сада више пута мењали називи, али су се најдуже и до сада очували називи као што су: Прења уљиц (Предња улица), Гурбети, Бохата уљиц (Богата улица)…” (Верес, 1946, с. 41] Штета што аутор није забележио све народне називе улица. Данас би њихова идентификација била лакша. Међутим, ови називи међу становништвом живе и данас поготово у генерацијски раслојеној комуникацији. Старији људи и у данашње време користе народне називе улица у оријентационом смислу. У идиолекту, међутим, и даље функционишу и незванични називи који су најчешће мотивисани заједничким познаником који живи у овој или оној улици.

У народним називима селеначких улица доминира локална оријентацијаска мотивација. Нпр. Мала ћихелња (Мала циглана) –Велка ћихелња (Велика циглана). У оквиру словачке урабнонимије у Југославији за Селенчу карактеристично је подела назива улица према дијалекту (којих у селу има два) и конфесији (такође две вероисповести: евангелистичка и католичка). Нпр. данашња улица Маршала Тита имала је четири паралелна назива: евангелистичка популација живела је у делу улице, коју су звали Прења уљиц (Предња улица) и Хлавна уљиц (Главна улица) а католичка популација живела је у делу чији је назив био такође у духу њиховог [западословенског] дијалекатског облика Широка улиц (Широка улица) и Велка улиц (Велика улица).

И на крају морамо да напоменемо језичку економичност у селеначкој урбанонимији, која се испољава кроз коришћење краћег облика назива улица са конгруентним антепонираним атрибутом. Данас је овај облик кодификован у целословачким оквирима. У прошлости је он био плод народне језичке инвенције а у пуној мери потврђен је и у старијм народним називима улица у Селенчи. Данашни званични називи улица такође црпе из тог извора, шта сведочи да се у комисијама за промену и доделу назива улица поштује, између осталог, мишљење језичког стручњака. Тако је у сарадњи са осталим стручњацима настају оптимални предуслови за решења у динамичном процесу, у ком се налази и урбанонимски субсистем.