Селенча

Селенча се простире на 291 ха, на ком је саграђено 1224 кућа са 1320 домаћинстава. Селенча је типично словачко село са апсолутном већином словачког живља. Према статистичким подацима из 1991. године етничку структуру становништва Селенче у 93% чине Словаци. У селу се велика пажња посвећује животној средини, која је оплемењена разноврсним дрвећем, како листопадним, зимзеленим, тако и воћкама, које улепшавају све улице. У већини улица ископани су јарци за одвођење површинских вода, у дворишта је унето оно што на улици не би требало да стоји, преткућа су уређена а све то на задовољство како становника Селенче тако и оних људи који Селенчу посећују. Селенча има 34 улице, од којих је 24 делимично или потпуно асфалтирано. Наравно, могло би се урадити и више. Са жаљењем констатујемо да нисмо искористили могућности позајмица у она времена када су у позајмицама решења нашла друга, економски слабија, села чиме су изградили не само путеве, него и друге објекте друштвеног стандарда.

Упркос томе, у селу је изграђено близу 16 километара путева и то из средстава самодоприноса а уз ангажовање становника улица, у којима су се путеви градили, такође и уз помоћ сеоских организација. Изградња путева је почела 1976. године са првих 3200 метара. Најпре је асфалт стављен у Масариковој улици. У то време употребљена је технологија РРП-235, која је стабилизовала земљану подлогу на коју се затим наносио асфалт. Касније су се путеви градли на класичан начин. Да бисмо могли да кажемо да смо са путевима завршили, потребно је изградити још око 6 киломатара, шта је у ово време јако тешко. Али с друге стране, постепено се и за то стварају услови. Иначе и до сада изграђене путеве треба стално поправљати, јер је већина у лошем стању а на неколико места су чак руинирани. Последњи пут изграђен је 1991.. Радови на месном водоводу почели су 1982. Тада је избушен први бунар, годину дана касније други а 1997. почео је са радом и трећи. Тих првих година изграђена је и црпна станица и водоводна мрежа дужине 11 километара. Од 1984. године до данас изграђено је следећих 14 километара водоводне мреже, тако да укупна њена дужина износи 25 километара. Као и у свим пословима у селу, такође и у овом, допринели су становници, који су све земљане радове обављали добровољно, а поред тога средства за водовод обезбедили су и ван самодоприноса. Извођач радова био је Хидросонда Нови Сад и Слован Селенча, који се такође побринуо за материал потребан за ове радове. Данас се становници Селенче могу похвалити једним од најквалитетнијих водовода.

Крајем 1988. Селенчани су потписали Уговор о заједничкој изгадњи телефонске централе и телефонске мреже са ПТТ-ом а пола године касније и са Слованом, као извођаћем ових радова. Слован је, између осталог, набављао материал за ове радове. Већ почетком 1990. платили су 418 прикључака на нову телефонску централу и мрежу чији је капацитет 1600 прикључака. [Данас је на централу прикључено 850 телефонских бројева.] У данашње време село је опремљено електричном мрежом и тринаест трафостаница. Реконструкција електричне мрже је захтевала значајна финансијска средства и због тога су остале још три улице у којима је делимично слабији квалитет електричног напона. Требало би да овај недостатак буде одстрањен већ ове године.

Пешачке стазе су избетониране у свим улицама. Најпре су тротоаре бетонирале грађевинске фирме и приватни мајстори, док су се последњих година ти послови обављали добровољним радом житеља улица, у којима су се градиле стазе, а материал је унапред обезбедила Масна заједница. Сада су тротоари свугде изграђени са једне стране а улици Маршала Тита делимично са обе. У центру села пред старим здањем Месне заједнице становници су још 1954. године поставили споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора. Такође је саграђен Дом културе, који је овој средини био преко потребан, а који данас служи за задовољавање културних и образовних потреба грађана, пре свега омладине. У њему се налази сала са квалитетном позорницом капацитета 400 посетилаца. У овој се згради налази такође и галерија, просторије за рад разних секција и друге споредне просторије: гардероба, чајна кухиња, санитарије, остава-радионица, котларница.

У оквиру Дома културе смештене су и просторије Радија Бачке – Студија Селенча, Месне заједнице, Месне канцеларије, библиотеке и просторије за друштвено-политичке организације. Овај објекат финансиран је из средстава грађана путем самодоприноса, државних средстава, средстава организација, добровољних прилога и разних других прилога. Селенча је претежно пољопривредно село. Развоју пољопривреде у селу доприноси Пољопривредно друштво Селенча, које има погон за производњу метли од сирка, пекару, ветеринарску службу, продавнице мешовите робе, пољопривредну апотеку, бензинску пумпу итд. Ови органи брину о свим догађајима у селу са циљем да грађанима обезбеде мирнији живот у овој средини.