Селенча у праисторији

Селенча се, као и друга села у Бачкој и целој и Војводини, налази на земљишту богатом са аспекта археологије. Иако до данас на овом подручју није извршена рекогноскација, нити било које друго систематско истраживање, захваљујући случајно пронађеним остацима керамике из бакарног и бронзаног доба, видимо да је Селенча и њена околина имала становнике још у давној прошлости, пре више миленијума. Могуће је да је на овом простору живот постојао већ у каменом добу, али из тог времена, за сада, не постоје материјални трагови.

Прва археолошка налазишта из околине Селенче, осим оних који су се некада налазили у школској збирци, пореклом су из селеначке Пустаре [фрагменти керамике и секира од пробушеног камена] а пронашао их је на својој њиви Јурај Беређи. Ту се некада налазило насеље [неколико кућа?] из бакарног доба, тачније пре 3500 година.

Археолошка налазишта у Селенчи

Постоје и други случајни археолошки проналасци. Штефан Кеслер–Пишта на својој парцели на Телеку изорао је већу количину халштатскеј керамике и керамике из бронзаног доба. Ова парцела налази се на узвишењу, тако да би село, које се овде евентуално налазило, било заштићено од изливања Дунава, чији је ниво у то време био висок, и који је плавио парцеле које би се налазиле на надморској висини нижој од 80-82 метара. На овом узвишењу такође је постојало насеље из касног средњег века. Овде је пронађен оштећени гвоздени мач, који према типу датира из 13-14. века.

Посебно је значајан проналазак из непосредне близине Селенче. То су гробови из периода сеобе народа, доба 1. АВАРСКОГ ХАНАТА [640. година наше ере].

За време окупације, 1943. у селеначком атару [тада Бáцсујфалу] вршила се мелиорација. Приликом копања канала пронађени су гробови [неколико гробова] са разним предметима. Парцела, на којој се копао канал, припадала је Римокатоличкој цркви. Неки предмети, пронађени у гробовима, однети су у Историјски музеј у Будимпешти. У пратећој документацији пише да ти предмети потичу из гроба пресеченог каналом.

Материјал, који је стигао у музеј у Будимпешту, био је разноврстан. Неки се предмети могу сврстати међу раритете, пошто су израђени од злата. Са циљем да споменуте гробове детаљније истраже Историјски музеј у Будимпешти је у Селенчу послао археологе Нандора Фетиха и Јаноша Калмара, којима се прикључио и Деже Цалањ из Сегедина. Ови археолози су у Селенчи утврдили да је поменути материјал пореклом из различитих делова канала, али нису могли да утврде где се налазе раскопани гробови. Детаљном селекцијом пронађеног материјала издвојили су проналаске, који потичу из аварских гробова. Посебну групу чине предмети пронађени у бронзаном котлићу. Направљене су пробне сонде, на местима где је био пронађен котлић, али се утврдило да тамо нема трагова сахрањивања. Детаљније истраживање локалитета тада и није било могуће због велике количине ископане земље набацане уз канал. На табели 1 и 2 налазе се као илустрације слике неких предмета пронађених у овим гробницама и делова коњска опреме израђени од златног лима.

У Селенчи је још један проналазак и локалитет такође случајно откривен. Због веродостојности података и околности у којима је овај локалитет откривен, замолио сам госпођу Душанку Трајковић, кустоса музеја у Сомбору, супругу покојног археолога Чедомира Трајковића, који је извршио ископавање у Селенчи, да на основу постојећег дневника напише чланак о овом истраживању. Чланак у скраћеној форми са илустрацијама, које сам добио, прослеђујем без интервенција у тексту.

У августу 1981. године приликом копања рупа за постаљање стубова чардака за кукуруз у дворишту Штефана Дуранџија у Селенчи, Чајакова 69, открили су већу количину латенске керамике. Археолог-аматер Сергеј Кармански из Оџака је о овоме обавестио музеј у Сомбору. Ово је место одмах посетио, уз сагласност Покрајинског завода за заштиту културних споменика у Новом Саду, археолог Чедомир Трајковић. Заштиту, ископавање и истраживање овог локалитета преузео је и извршио музеј у Сомбору од 21. до 23. августа 1981. Градски музеј у Сомбору обезбедио је средства за ово истраживање а људе за физичке послове дала је Музејска секција из Селенче.