…слушате Радио Бач, емисију на словачком језику…

Прилог о радију у Селенчи пишем са посебним уживањем, пошто сам у овај медиј уложио велики део себе. Зато нећу бити скроман и покушаћу да дочарам настанак радија у Селенчи од саме своје идеје. Када сам се вратио из војске, где сам војни рок провео као радиотелеграфиста 1966, одмах сам се запослио у Основној школи у Селенчи. Те јесени смо са Јозефом Кеслером, учитељем и Штефаном Кеслером, трговцем основали огранак бачког радио клуба “Никола Тесла”. Из Бача смо добили неке војне [трофејне] радио станице. Активност клуба се развијала и број чланова младих радиотелеграфиста је растао. У то време клуб у Бачу припремао се да се својим грађанима обрати преко радио таласа. Тада је свако село тежило оснивању сопствене радио станице. Нпр. успешно је емитовао Радио Кисач а свој су радио почели да опремају и у Пивницама, Гложану, Петровцу и Кулпину.

У Селенчи нису основали сопствену радио станицу, него су се од самог почетка прикључили општинском радију у Бачу. То се касније исплатило, пошто је 1975. године донет закон о радиодифузији, према ком је само општина могла да има радио станицу. Захваљујући томе рад радија у Селенчи није прекинут и наставило се емитовање словачких емисија у већ уобичајеним терминима.

Радио Бач се својим слушаоцима први пут на српском и словачком обратио у недељу 1. маја 1967. Од тада до данас није прошла ниједна недеља без словачке емисије, иако су је чак петнаест година чланови редакције припремали без новчане надокнаде, односно волонтерски. Овде посебно треба напоменути велики ентузијазам, тада већ искусног, дописника недељника “Хлас Људу” Јана Чапељу [1930-1983], који се од самог почетка здушно укључио у припрему словачке емисије: писао је текстове, ангажовао водитеље са добром дикцијом и познавањем словачког језика. Први водитељи које је ангажовао били су бивши ученици петровачке гимназије: Зузана Јаворњикова, Вјера Бурчјарова и Јан Шимоњи. Емисије су се снимала у студију у Бачу на магнетофонске траке а затим су се у одређено време емитовале.

1968. године Чапеља је купио магнетофон Тесла Б-3 за сопствени новац и почео да снима у Селенчи а затим да овде снимљене траке носи у Бач. Следеће године школа је купила исти такав апарат, као и Душан Валент и тиме почиње боље време словачких радио емисија у Селенчи. Сваког петка или суботе састала би се четворка: Ана Бурчјарова, Карол Бурчјар, Душан Валент и Јан Чапеља. Свако од њих донео би са собом део технике а након снимања би је вратио кући. На тај начин су се припремале словачке емисије Радио Бача све до прве половине 1971. године, када се оснива Студио Селенча у згради Месне заједнице. У то време као водитељка појављује се и Катарина Липтак.

1975. године Бурчјар одлази у Бач за општинског функционера. По повратку (после осмогодишњег мандата) не враћа се у школу, него се запошљава у радију као уредник словачких емисија, где ради све до пензије 1997. Све те године као водитељка ангажована је Ана Бурчјарова а касније као испомоћ у техници и Павел Мандач.

Осим тога, Бурчјар се у студију у Селенчи бави и музичком продукцијом. Ангажује више музичких група и солиста из Селенче и околине те редовно снима музички материал. Захваљујући оваквом прегнућу, данас Студио Селенча Радио Бача поседује, осим преузетих песама из Словачке и из Радија Нови Сад, преко петстотину снимака из сопствене продукције. Осим појединачних песама, у овом су се студију припремали и мастер снимци за музичке албуме више група и камерног хора Звона, као и позоришне и радио драме.

1995. године у рад се укључују Вјера Шошкић и Ана Фодор, које су веома брзо савладале руковање техником и стекле сналажљивост потребну у новинарству. Данас ове две даме уређују емисије на словачком и воде Студио Селенча.