Записи о најстаријим музикантима - музичарима у Селенчи

Ако размислимо о историји нашег народа у Селенчи немогуће је не приметити да је његов свакодневни живот био испуњен радошћу и весељем за коју су, поред осталог, заслужни музичари, или како их ми у Селенчи зовемо “музиканти”.

Најстарије податке о нашим “музикантима” сакупио је виолиниста Јозеф Чапанда.

Прича се да су међу најпопуларнијим музичким групама словачких села у Војводини биле управо групе из Селенче, које су називе добијале по имену свог вође, односно примашу нпр. Фађошева банда, Трпкова банда или Кеслер-Францијева музика, Чапандова музика… Први музичари нису познавали ноте, свирали су по слуху, док су касније ноте умели да читају само примаши а остали су се све учили по слуху, односно акораде су им диктирали примаши. Ове су музичке групе свирале у крчмама, на свадбама, игранкама и то не само у свом селу, него и по околним местима. Истина, каже се да се добар глас далеко чује.

Данас је тешко знати (ако је то уопште могуће) евентуалне разлике између појединих група “музиканата”. Свима је циљ био да људе развеселе, забаве и очувају традицију свог народа. Разлике су биле само у личним способностима, односно у теоретској и практичној компетенцији. Сигурно је да су се чланови група често мењали [један је “музикант” свирао у више група], али је оснивач групе ретко напуштао своје увежбане свираче. Наши “музиканти” нису били професионалци који би свој жиот посветили искључиво музици, него су то били обични грађани са једнаким обавезама као и остали сељаци и радници. Међутим, ови су се људи трудили да у свом свакодневном животу поред текућих обавеза пронађу времена за музику, због које су многе њихове ноћи остале непроспаване.

Стари људи се још увек сећају ФАЂОШЕВЕ БАНДЕ која је у своје време била најпознатија. Њу су чинила четворица браће, зетови и још неки рођаци. Звали су их “Гаћаш банда” [по гаћама које су носили]. Вођа групе био је Јурај Фађош. Фађошева банда била је чувена, свирала је на игранкама, свадбама, разним баловима а и “фина господа” су их у разним приликама позивала да својом музиком забављају свет. Свирали су брзу музику, пуну елана. Ова група је осим у Селенчи наступала и у осталим местима и то словачким, мађарским и српским. Фађошева банда постојала је у време првог светског рата и после њега, односно од године 1917. надаље.

После Фађошеве смрти ова се група преименовала у ТРПКОВА БАНДА, пошто је Јан Трпка преузео вођење групе. Трпка је био образованији “музикант”. Свирао је, како у Америци, тако и у музичким групама по суседним словачким селима. Трпкова банда је такође свирала по свадбама и игранкама у Селенчи и околини у годинама 1923-1946.

Мање позната група била је ПАЖИТНАЈЕВА БАНДА. Водила су је браћа Јан и Михал Пажитаји. Стари спомињу да ова банда није свирала по свадбама и игранкама. То је била група пријатеља који би се увече окупљали код пајташа и бавили се музиком. Свирали су, како сазнајемо, само за себе. По одласку њиховог вође у Америку, ова је група престала да постоји. О Пажитнајевој и Частвановој банди сакупили смо врло мало података. Нису се сачувале ни фотографије.

Мање активна била је група која је почела да свира у време старе Југославије у крчми Јана Частвана, као и по свадбама и прославама. Управо када се у словачким песмама формирају лирички жанрови и балада и када се појављују разноврсне плесне форме, настаје у Селенчи још једна група која је неколико пута променила чланове. То је група или тамбурашки оркестар чији је вођа био Паљо Пављињи. Ова је група од 1934. свирала око три године у крчми Јана Частвана, касније код Паје Мучаја око 5 година. Уједно на омладинским игранкама и по свадбама. Када се говорило о доброј музици углавном се мислило на овај оркестар.Тада су тамбураши били веома популарни у Селенчи и околини. Пављињи је касније основао и нову групу. То је била група у којој су свирали заједно са Ромима, али када се међу њима изучио примаш, основали су самосталну групу.

Тамбурашки оркестар био је толико популаран да је засенио сећање на Губечекове.