ФК Кривањ

Најважнија споредна стар на свету и у Селенчи – фудбал

Када се у недељу после подне на крају села чује: “гоооол!”, Селенчани знају да Кривањ игра код куће “фудбал”.

Већ после Првог светског рата у Селенчи су дечаци трчали за лоптом по пашњацима у околини села. То је, међутим, била дечја игра, која није имале особине озбиљне игре.

По сећању Јана Валента (1920-2001), легенде селеначког фудбала, нешто што је личило на прву утакмицу одиграло се око 1932-33. године: “Брзо се по селу рашила вест да у село долазе Лалићани. Наши су се дечаци скупили: неко бос, неко у очевим ципелама са излизаним потпетицама, неко у обојцима… А Лалићани су имали дресове, копачке…”

Играло се у Турчановој долини иза села. Момци из Селенче, ношени на крилима својих суграђана, нису се обрукали. Резултат је био 1:1 а први је гол у име Селенче дао управо Јан Валент. Наш саговорник такође спомиње да је главна препрека за почетак утакмице била голманова капа, јер нису могли да је пронађу и зато утакмица није могла да почне.

После ове утакмице интересовање за фудбал у Селенчи престаје све до 1938, када је у делу села званом “Широка бара” почела изградња игралишта. Из записника сазнајемо да је први састанак, на ком се спомиње оснивање данашњег “Кривања”, био 31. јуна 1939. На овом састанку основан је Спортски клуб “Селенча”. За првог председника изабран је Драгослав Стојадиновић. Подпредседници су постали Андреј Гајдош и Стјепан Винцељ. Први капитен постао је Штефан Кочонда.

“Ти се предратни дани нашег спортског клуба “Селенча” спомињу као пионирски дани данашњег “Кривања”. Седнице су се одржавале у Бенешовој крчми, где су се организовале и позоришне представе да би се сакупило нешто новца за клуб. Овде су се такође организовале и забаве клуба. Прве дресове добили су из Петровца а прве копачке из садашњег Раткова. Многи од њих су отишли у партизане. То су били играчи који су име Селенче далеко пронели.”

У току другог светског рата нису се играле утакмице у лиги. Ту и тамо одиграла се незванична утакмица са екипама из околних села. Играчи су сакривали дресове, копачке и легитимације од мађарких окупаната.

12. децембра 1945. усвојена је иницијатива о оснивању фискултурног одбора. Већ неколико дана после тога, 16. децембра уз присуство великог броја Селенчана донета је одлука о његовом оснивању. За првог председника изабран је Павел Беређи, за секретара Марија Светликова а за благајника Јан Кања. У оквиру одбора изабрани су и руководиоци секција. Након ове седнице фудбалски клуб добио је име Фискултурно друштво “Селенча”.

ФД “Селенча” је 13. јула 1946. изабрао нову управу. За председника је изабран Леополд Ванек, за секретара Карол Бурчјар а за благајника поштанска службеница Марија Светликова. Тада је ФД “Селенча” добило и првог трренера - општинског службеника Шефана Прокопца, који је имао обавезу да организује један тренинг недељно.

ФК “Кривањ” се под овим називом први пут спомиње 23. марта 1947. стадион је већ постојао у селу, на месту где се и данас налази.

Прошле је године ФК Кривањ је напредовоу вишу лигу.