Ловачко друштво

Error message

Deprecated function: The each() function is deprecated. This message will be suppressed on further calls in _menu_load_objects() (line 579 of /home/selencar/public_html/includes/menu.inc).

У име светог Хубертуса…

Ову ловачку заклетву су Селенчани први пут полагали приликом оснивања ловачког друштва 1901. године. То је било званично оснивање а његови су оснивачи били. Јан Јаворњик, Томаш Медвеђ, Михал Медвеђ, Јан Варга, Јан Обер, Карол Шћукавски, Томаш Крајчик и Карол Хил. Немамо податке шта су били први чланови овог друштва по професији, али је сигурно да их је нешто везивало. Та нит, која их је спајала, била је љубав према природи и велика ловачка страст.

О најстаријих времена ловом су мушкарци обезбеђивали храну за своју породицу, али данас када се храна набавља на другачији начин, лов представља задовољство и одмор. Излазак у атар и шетња по пољима сигурно представљају једну од најздравијих рекреација а ако уз то узм+емо у обзир задовољство које лов пружа, то је заиста лепо проведен дан.

1901. у селеначком атару спроведена је комасација. Те су године тачно одређене границе атара а самим тим и ловишта. Становници Селенче искористили су прилику и основали ловачко друштво, које је било активно 13 година - до почетка Првог светског рата. Осим оснивача, у рад друштва су се стално укључивали и нови чланови, чиме је оно бивало све јаче. Истина, није свако могао бити члан, јер је лов увек био привилегија богатијих људи који су могли да себи приуште добру пушку, метке и друге реквизите потребне за лов. У то време требало је издвојити приличну суму за закуп ловишта од државе.

Овога пута је рад друштва трајао чак 21 годину (1921-1940). Из овог периода се није сачувало много података, али знамо да је до доброг оружја било јако тешко доћи, да се ловило са старијим типовима пушака – ко је какву могао да набави. Метака није било и зато је сваки ловац код куће сам пунио метке. За то су се користили барут и оловну сачму.

После рата, већ у августу 1945. обновљен је рад Ловачког друштва, које тада добија назив “Јарабица” Дан-данас назив није промењен.

Број ловаца је из године у годину бивао све већи. 1965. друштво је бројало 42 члана а године 1993. било је најбројије, имао је чак 86 чланова. Те исте године усвојен је и нови закон о лову, по ком је свако друштво морало да има плаћеног чувара ловишта, затим стручњака за лов итд, шта је у великој мери повећало трошкове ловцима. Зато се на нивоу општине основало Удружење ловачких друштава општине Бач, које је са радом почело 01.07.1994. У тим кризним годинама, које су сада већ иза нас, за многе је то било превелико оптерећења и иступили су из друштва. Данас друштво има 64 члана.

У оквиру својих годишњих планова друштво има и велики бој зечева и фазана. Нуде их домаћим и страним ловцима – туристима. Тим путем добијена средства користе се за куповину фазана, који се природним путем код нас размножавају сада већ веома мало.
Структура чланова по професији је заиста разноврсна, али ипак предњаче пољопривредници, што очигледно директно зависи од структуре становништва села Селенча. Осим неколико година, када Селенчани нису смели да лове, ловиште је увек припадало искључиво њима.